Dakle, evo skraćene verzije enigmatske anegdote.
Juče smo Adnan i ja 2-3 sata rješavali enigmu koja se zove "Kako se sastati u velikom gradu, u kojem jedan (ja) zna kako-tako da se snađe, a drugi ne zna nikako, a uz to vozi automobil kroz velegradsku gužvu.
Nismo se sreli 17 godina
, ali kontaktiramo sms porukama, mailovima i preku foruma (kao što je ovaj). prije nekih mjesec dana Adnan mi je najavio da iz Tuzle ima namjeru da dodje u Pančevo, pa me upitao ima li kakve šanse da se vidimo. Ja sam mu ponudio da dodje na dan-dva u Kikindu, ali pošto on nije imao vremena (Žena mu ima neke poslovne aranžmane u Pančevu
) onda je kao najbolja varijanta bilo da se nađemo u Beogradu. Tako smo se i dogovorili, ali se onda pojavio problem jer on ne poznaje Beograd (a, ruku na srce, čini mi se da se u njemu ni Beograđani ne snalaze najbolje). Onda se javila spasonosna ideja. Ja stižem u Beograd autobusom iz Kikinde i izlazim na prvoj stanici (na ulazu u grad, kod takozvanog Pančevačkog mosta) kuda on MORA DA PROĐE jer je to jedini ulaz u BG iz Banata. Sastanak je zakazan za 12.30 i onda bih ja upućivao kuda dalje da se ide. Ja sam i čekao, ali njega nema. U 13 mi javlja da je još u Pančevu jer je imao gumidefekt
. Dobro, kažem ja, ti kreni a ja odoh do Novog Beograda na brzinu da uredim neke svoje poslove i ti me zovi kad stigneš.
E tu kreće zavrzlama. Gužva na ulicama. 14.30 a ja još u Novom Beogradu a Adnan mi javlja da je na Pančevačkom mostu. Ja ga uputim da ide do hotela "Moskva" koji je u stogom centru a ja ću doći taksijem (daleko sam nekih 10 km). Stignem na ugovoreno mjesto (restoran "Zlatno burence" gdje me čeka Milorad Živanić, i onda zajedno čekamo Adnana, jer računamo tu je negdje traži mjesto za parking). Ček, ček, ček...nema ga. Znamo da je problem naći mjesto za parkiranje, ali baš se odužilo. Koristim sredstvo komunikacije:
- Alo, đe si?
- Evo me na Dedinju?
- Šta ćeš tamo, jadan ne bio?
- Zalut'o, pokvarila se navigacija? Koliko sam daleko od vas?
- Bliže ti je da ideš u Tuzlu, nego da se vraćaš!
- Ajd' ne z...baji, kako da se vratim.
- Zaustavi i pitaj da dodješ do Moskve, do Terazija, to ti je isto i kad budeš blizu javi. Trebaće ti 20-tak minuta.
Čekamo pola sata i ništa. Zvoni telefon
- Prolazim kraj neke česme!
- Zaustavi. Tu si!!! Ne miči! (vičem u slušaliciu i istrčajem iz restorana nadajući se da ću ga vidjeti).
- Kasno, upao sam u kolonu i idem dalje, evo me kraj spomenika. Neko na konju.
- Stani tu!!! Ja dolazim i do konja i do konjanika (a počinje neka kišica)
- Dobro, parkiraću se na prvo slobodno mjesto i dolazim do konja (nadam se da nije mislio na mene već na spomenik
)
- Trčim na Trg Republike (500 m daleko) i čekam. Nema ga, nema, nema, nema. Zovem. Ne javlja se. Zovem (naravno telefonom) Ne javlja se, a prolaze neke poznate face, političari, glumci, sportisti, pisci jer je u toku neka akcija dobrovoljnog davanja krvi.
Prošlo je 20 minuta.
- Alo, evo me ispred hotela "Beograd".
- Odakle te sad tamo?
- Našao parking. Eto me pješke do spomenika.
- Ma, jok. Ti si sad napravio krug. Moskva je tačno na pola puta između mene i tebe. Ti kreni uzbrdo Balkanskom, a ja ću po ravnici do Moskve i tu ćemo se sresti.
Dolazim pred Moskvu, a njega nema.
- Alo, đe si?
- Vidim ulaz u Moskvu!
- Jel' u Rusiji ili u Beogradu.
- Evo me pred hotelom.
- I ja sam pred hotelom.
- Ne vidim te
- Ne vidim ni ja tebe.
- Evo me na ulazu.
- Evo i mene na ulazu.
- Ima dva ulaza. Odoh ja do Terazijske česme, hvatiću se za česmu i ne mičem do ti ne dožeš.
I konačno se nađosmo.
Odmah smo se dogovorili da sledeći susret zakažemo u nekom manje komplikovanom gradu, npr Njujorku ili Kikindi.
(Sve u svemu naše sastajanje je trajalo oko 3 sata, ali ko nije tražio parking u Beogradu neće nas shvatiti).
A kad smo se sastali, onda je bilo sve po propisu. Za kratko vrijeme smo evocirali uspomene, malo smo se družili uz meze i piće. Pridružio nam se i Ljubiša Banović. Bilo je baš prijatno, pa smo zaboravili enigmatiku sa početka priče. Jedino smo se pitali, šta bismo bez mobilnih telefona. Zamislite da smo imali golubove pismonoše. I sad bismo se tražili.
(Ovo je kraća verzija. Davno su mi kazali da bih ja mogao samo da pišem ruske romane, da znam ruski ili da snimam LP ploče, da znam da pjevam. Sve od Kulina bana pa do današnjih dana. Kome je dosadno neka otkaže pretplatu)
Početna stranica 
uto kol 07, 2012 12:21 pm by ero
Calendar
Anagrammatic