Enigmatske anegdote

Banatski krokodili

Neobi~na farma u Ba{aidu



Razo~aran slabom otkupnom cenom svinjetine, Sloba Vankov, ugledni sto~ar iz Ba{aida, pre tri godine je napravio, za na{e podneblje, krajnje neobi~an poslovni potez - na svom sala{u po~eo je da uzgaja krokodile.

Na ideju sam do{ao gledaju}i na televiziji prilog o krokodilskoj farmi u Australiji, pa sam rekao sam sebi - "Kad mogu oni mogu i ja". Malo sam se raspitao, i kada sam sve izra~unao, video sam isplativost ovog posla. Nisam nepripremljen krenuo u avanturu ve} sam se najpre snabdeo odgovaraju}om literaturom, prona{ao poslovne partnere i tek onda krenuo sa poslom - pri~a za "Razbibrigu" biv{i svinjar Sloba Vankov.

Danas je na njegovom imanju 30-tak krokodila iz tre}eg turnusa koji se "ba{kare" u baru{tini nastaloj u manjem udubljenju napunjenom muljem i vodom.

Krokodil je, po re~ima ovog banatskog "Krokodil Dendija" vrlo isplativa `ivotinja. Ne zahteva mnogo posla a donosi veliku korist. Najve}a zarada je od prodaje kvalitetne ko`e a mo`e se "ubrati" jo{ pokoji evro prodajom mesa.

Ve} sam ugovorio prodaju ko`e za naredne dve godine. Sve ide u izvoz a od ko`e mojih krokodila prave se najkvalitetnije italijanske cipele. Najve}i problem mi je bio da nau~im kako oderati krokodila a da se ko`a ne o{teti. Priznajem da sam se dobro namu~io da savladam tu ve{tinu,ali, kad se ~ovek zainati, sve se mo`e nau~iti. Sada mi sti`u samo pohvale za kvalitet ko`e. Nove narud`be sti`u iz dana u dan - hvali se Vankov.



- Ovaj tekst je ovjavljen u 12. broju "Razbibrige" koji je imao tira` od oko 5000 primeraka. Iako je u nadnaslovu lepo stajalo( dodu{e sitnim slovima) "Novinarska patka" prosto je neverovatno koliko je ljudi poverovalo u istinitost pri~e. I sada, mesec dana posle izlaska lista pri~a se po gradu o krokodilima u Ba{aidu (selu kod Kikinde). Ovih dana je redakcija imala mnogo (nikad vi{e) poziva zainteresovanih ~italaca. Javljali su se i oni koji su bili spremni da krenu sa sli~nim biznisom. Mene su zvali sa BK televizije. Bili su ve} popakovali kamere da snimaju neobi~nu farmu. Prosto mi je bilo `ao da ih razo~aram jer su trljali ruke raduju}i se dobroj pri~i za "Ipak se okre}e"

I dobro, kakve veze ima ovaj tekst sa enigmatikom (osim {to je objavljen u enigmatskom listu)?

Obratite pa`nju na ime i prezime "farmera' iz pri~e. Kao {to vidite ime i prezime su tipi~no ba{aidski ali je ipak to anagram od imena autora ovog teksta i urednika "Razbibrige".

Da ne bude zablude, gornji dio teksta objavljen je 31.12.2003. u dodatku "Kikindskih novina", a donji je dopisan 2.2.2004. kako bi bio objavljen u Politici (i objavljen je zajedno sa slikom Slobe Vankova sa Krokodilom).
Tekst o banatskim krokodilima sam napisao jer mi je trebalo pola strane teksta iznad ukrstenice o krokodilima, pa sam sjeo i za 15-tak minuta napisao "novinarsku patku", sto sam i u nadnaslovu oznacio.
Nevjerovatna je istina kako ljudi mogu da povjeruju u svasta. U gradu je zavladao haos. Mnogo ljidu je prepricavalo pricu koja je od usta samo jos vise rasla.
I JA SAM SRETAO LJUDE KOJI SU SE KLELI DA ZNAJU COVJEKA. Pojedinci su cak i opisivali farmu, o bilo je i onih koji su se zeljeli oprobati u novom biznisu. I cetiri godine kasnije, ponekad se pomenu krokodili u obliznjem selu kikindske opstine.
Sad vidim da sam protracio svoj knjizevni dar (a zlobnici bi kazali dar lazovcine) na marginalne stvari kao sto je enigmatika. Mogao sam zgrnuti pare radeci po raznim listovima, kojih je sve vise, pisuci "istinite price" .

Svojevremeno (biće da je to neka 1986- 87) vraćali smo se sa nekog enigmatskog takmičenja Jadran Goloigra, Suad Salkić i ja vozom iz Zagreba ka Zenici (oni) i Mostaru. Zapravo krenuli smo vlakom a negdje pri "prelasku u voz" (dakle u gluho doba noći između BL i Doboja) u naš kupe upade redovna policijska kontrola (tada milicija!!!).
Dobro veče-dobro veče. Šta ima momci? Dajte lične karte!!! i tako to...
I onda nastupa interesantan momenat. Nas trojica nismo uopšte ličili na poslovne ljude ali smo imali aktovke. Sumnjivo nego šta!!!
Onda jedan branitelj reda i poretka pokaza na moju aktovku i traži da je otvorim. Ja je naravno otvorim, a unutra gomila papira i NA VRHU "ENIGMATSKI ODOSTRAŽNIK 5".
Čovjeku se lice ozari (jer je na djelu uhvatio EMIGRANTSKE elemente).
- I šta je ovo?
- (ja otvaram knjižicu i pokazujem, a u sebi kiptim od smijeha) Evo pogledajte.
- On otvara, lista, češka se, čudi jer su tamo samo neke "ŠIFRE" aaree, aarei...
- objašnjavamo mu (duže vrijeme) šta je to i za šta služi i uspjevamo da ga uvjerimo da smo bezazlene budaletine koje se bave marginalnim i po državu bezopasnim stvarima.
ALI ZA SVAKI SLUČAJ ON NAS JE PRIBILJEŽIO U ROKOVNIK. (VJEROVATNO MISLEĆI -nećete vi meni BRBRZ, CRTNT, ZMNRG...

Slobodno možete i vi ostali podijeliti svoje enigmatske anegdote sa nama (znatiželjnom) publikom.
Ne dozvolite da samo ja pišem!!!!!

Malo o telepatiji.
Život je čudan, pa se svašta čudno i dešava. Svojevremeno (u avgustu 1997.) dobio sam narudžbu da za list koji se zvao "Bravo skandi" uradim skandinavku s temom LEDI DAJANA (baš tako upisano).
Ja sam se malo čudio, šta će uredniku baš Ledi Dajana, ali uradio sam i poslao sam ukrštenicu.
I gle, slučajnosti - Taj broj sa tom skandinavkom objavljen je tačno na dan kada le LEDI DI poginula.
Nije mi poznato da li je urednik "Bravo skandija" privođen na informativni razgovor, ali da je vidovit, vidovit je...

Evo još jedne telepatske anegdote.
Prije 12-13 godina imali smo neko enigmatsko takmičenje u Somboru. Nas 15-tak učesnika enigmatske kolonije sastavljali smo nekoliko zadataka a između ostalog i kvadrat sedam puta sedam. Bio je zadat pojam RADEMAR na petom mjestu. Ja sam se nešto zlopatio, sve sam iskombinovao ali mi je trebala prva riječ. Vrtio sam se oko KONGRAP (nekakvo preduzeće), pa mislim, ne valja, traži nešto drugo! I sine mi genijalno ČONGRAD. Počinjem upisivati ČONGRAD a u BAŠ tom momentu čujem Milana Milina koji je sjedio tri-četiri metara daleko od mene kako kaže : "Aha, Čongrad!!". Ja se zabezeknem i pitam šta je, a on me pozove da priđem. Ja tamo, a on SASTAVIO POTPUNO ISTI KVADRAT. Mi to prijavimo sudijama i svi se iščuđavamo. Kakva slučajnost i to u isto vrijeme. Kvadrata se ne sjećam (možda bi se mogao rekonstruisali - sigurno je negddje i u arhivi) ali se događaja sjećam i često ga pominjem.

Prije 15-tak godina dobio sam poziv da dođem u redakciju "Sportskog žurnala" (dnevni list) na dogovore jer su bili zaintersovani za sportsku skandinavku. Čak su mi i kazali koji je to format (ne sjećam se tačno, ali otprilike 14 puta 9 polja). Napravio sam probnu skandinavku u koju sam uvrstio (u tako mali format sa slikom) VLADE DIVAC, PARTIZAN, LEJKERSI, SLOGA I KOŠARKA, i sav ponosan pošao na pregovore.
Čovjek s kojim sam razgovarao, pogledao je, počeškao se po glavi i izjavio (citiram po sjećanju) - "Nije to ono što smo tražili. Znate mi smo sportski list i SVAKI pojam u ukrštenici mora biti sportski". Ja sam ga samo zapanjeno pogledao. Od saradnje nije bilo ništa a taj list nikada nije imao ukrštenicu. A zašto, pitate se vi

Moj doživljaj sa suđenja mom anagramu vam je poznat . Možete ga pronaći na internetu jer je to stvarno jedinstven slučaj. Ako ima zainterseovanih mogu ga i ovdje ukrstko prepričati!!

Slobodno piši....anegdote su zanimljive....pogotovo za nas mlađe

Gore je tekst koji je objavljen u beogradskom listu "Danas", a sad moje pojašnjenje.
U listu "Kikindske" postojala je šaljiva rubrika "Kantar" u kojima smo upirali prstom u razne pojave i dešavanja u gradu, pa je tako objavljen tekstić koji je otprilike glasio:
"PIK je posetio direktor D.Ž. u društvu advokata Slavka Kolarskog. Direktoru i advokatu su tom prilikom žestoko zviždali radnici koji štrajkuju. A nisu plavuše" (Samo ovo, i ništa više. Sve tačno!!)
Zbog tog teksta Kolarski je tužio list (Više puta je već tužio "Kikindske" zbog raznih stvari).
Pošto smo u listu imali i rubriku "Opaljeni anagrami" sa malo iščašenijim i (polu)vulgarnijim sadržajem, predložio sam glavnom i odgovornom uredniku da objavi anagram KRVOLOK LISTA?DA SVAKAKO! (advokat Slavko Kolarski). On je to oduševljeno prihvatio i anagram je objavljen.
U rubrici "Fotognjavaža" objavljen je sledeći tekst: "Javno preduzeće Informativni centar Kikindske posetila je neki dan plavuša. Plavuši su tom prilikom žestoko zviždali radnici koji ne štrajkuju. A nije advokat". (Namjerna sličnost sa spornim tekstom, ja sam koautor)
I Kolarski je tužio (i dobio spor). Da bi bilo komičnije, u istom broju su se kolege sprdale na moj račun jer sam u tom broju objavio 10-hiljaditu ukrštenicu (Vidi gornji tekst).
I to što su se šalili na MOJ račun Kolarski je uzeo kao dodatni argument da nas treba kazniti (valjda zato što sam i ja Slavko),
Suđenje je bilo potpuna smijurija. Iako nisam bio odgovoran ni za šta, tražio sam od Kolarskog proširi tužbu i na mene, ali je on odbio rečima: "Protiv vas nemam ništa!!". Onda su okrivljeni tražili da mene uzmu za svjedoka, a sudija (jedna nesposobna dama) to odbija bez obrazloženuja. Željku u Vladislavu rebne kaznu, oni su to u međuvremenu platili, pa su se tužakali po višim instancama. Spor je stigao i do Strazbura. Tek nedavno Željku Bodrožiću su (po presudi međunarodnog suda) vraćene pare koje je plaćao za kazne po ovoj i sličnim presudama.

Sjetio sam se i jednog dogadjaja u vezi anagramiranog imena i prezimena jednog kolege...ali o tome ne bih... (ima li radoznalih?

Nema "o tome ne bih". Sad pricaj kad si najavio. Naravno da ima radoznalih. Ako nekad izostanemo, ne znaci da nismo zainteresovani. Ja cekam, sva sam oko!

viola je napisao/la:

Nema "o tome ne bih". Sad pricaj kad si najavio. Naravno da ima radoznalih. Ako nekad izostanemo, ne znaci da nismo zainteresovani. Ja cekam, sva sam oko!

Ne znam smijem li ?

Ma smiješ, junaČINO, ima da te branimo kolektivno od anagramiranog, samo nemoj baš da zagrdiš pa da završimo na sudu :-))!

viola je napisao/la:

Ma smiješ, junaČINO, ima da te branimo kolektivno od anagramiranog, samo nemoj baš da zagrdiš pa da završimo na sudu :-))!

Za početak samo u naznakama.
Od imena jednog kolege svojevremeno sam ispremetao anagram u kojem sam ga povezao sa jednom partijom lijeve orijentacije. Kada sam mu to pokazao, čovjek se oduševio, pokazivao okolo i slatko se smijao. I prođoše godine, ta stranka postade neomiljena, čovjek postao malo zaboravan, pa ga je neko nahuškao na mene jer je taj (odličan) anagram našao na internetu. Jedva sam ga ubijedio da nema nikakve zle namjere i da je to ONAJ anagram. Bilo je baš povuci potegni, i vrlo neprijatno jer mi je do tog dragog kolege vema stalo.
(Molim da u komentarima ne pominjete taj anagram!!!!, Mogao bi opet neko da mu ga poturi pod nos, zajedno sa štampanom stranicom sa interneta)

Ok, necemo ga pominjati, shvatamo tezinu situacije :-)))

Sada opet jedna pričica iz daleke prošlosti (1988.).
Sjedim u redakciji "Orbisa" na petom spratu zgrade "Oslobođenja" i gledam neke ukrštenice kad zazvoni telefon i kažu mi sa portirnice u prizemlju da jedan saradnik hoće da razgovara o saradnju. Kažem da ga puste i da ću ga sačekati (i napravim grešku). Dođe čovjek i odmah s vrata pruži mi otkinut poklopac sa kutije keksa (petit beure) na kojem je hemijskom olovkom napravio mrežu i u njoj nešto našvrljao. Ja zabezeknuto pogledam i vidim da čak nije napravio ni ukrštenicu (riječi se ne ukrštaju uspravno i vodoravno) već je nešto napisao (nabacao gomilu pojmova i ograničio ih crnim našvrljanim poljima).
Smireno mu kažem da ovo nije ukrštenica a i da je ukrštenica nikad je neću ovako primiti pa mu pokažem kako se šalje.
On nezainteresano pogleda na ono što mu pokazujem i reče nešto što me dotuklo:
"Pa dobro, isplatite vi meni honorar za ovo što sam danas donio, pa ću da vidim da li ću i dalje da radim"
Sve ostalo šta se dešavalo nije važno. Čovjek je postigao cilj. pamtiću ga cijelog života.

Genijalac :-)) E neka si ga uvukao u enigmatiku :-)) Sevap ti je, neka se čovjek obogati :-)), vidiš da nije imao ni papir ni grafitnu olovku. Eh što bih voljela da znam ko je ...

U jednom uglednom beogradskom enigmatskom listu, koga uredjuje najsimpaticniji od svih simpaticnih urednika, uradio sam ukrštenicu u koju sam uvrstio naziv televizijskog kviza "Visoki napon" i ime i prezime voditelja (Dejan Pantelić). Ukrštenica je objavljena, ali sa jednom malom manom. Opisi su odgovarali (Kviz koji vodi voditelj sa slike; Voditelj sa slike), ali avaj, umjesto slike Dejana Pantelića objavljena je slika neke OBNAŽENE LJEPOJKE (Mi smo svojevremeno takve gospođice u "Orbisu" zvali SIMONIDA PUHALO).
Šta se dogodilo, nikad nije otkriveno jer su u redakciji našli da je ubačena odgovarajuća slika. Negdje na elektronskim vezama između redakcije i štamparije izvršena je diverzija.
Ovaj simpatični događaj ispričao sam u kvizu kad sam nedavno uzimao neke pare od RTS-, a ta emisija bi trebalo da bude emitovana 7. 2.)

Naravno, niko se nije ljutio što je umjesto Dejana Pantelića uslikana obnažena ljepojka, a da je bilo obrnuto, čulo bi se čak do Kekende .

Ma sa tom SIMONIDOM PUHALO bilo dobro, šta se desilo u "Kikindskim novinama" prije 6-7 godina.
Naime, u "Kikindskim novinama" odavno imamo skandinavku sa LEPOTICOM koja nešto duhovito kaže (komentar na dnevne događaje, sportska dešavanja, interesantne ljude...=. Na primjer: Ovo je teška ukrštenica, Volim i ja Deda Mraza, Kakav je budžet,..
Ta lepotica jest malo slobodnije obučena ali nije GOLA. Ali, ne lezi vraže - svojevremeno se desilo da slika nije bila nešto u redu pa su u štampariji (u Novom Sadu) samoinicijativno ubacili sliku obnažene žene da bi mogli da štampaju list.
Nisam gadljiv na gole žene, ali ovo šta je štampano bilo je UŽASNO. Ubačena je slika žene iz najtvrđe pornografije koja se može naći na našim kioscima (Doduše slika je malo sječena pa se glavni djelovi radnje ne vide. Ali izraz lica ljepotice sve govori). Kad tad nisam ubio dežurnog urednika koji je putovao sa novinama u Novi Sad, nikad nikog neću.
U sledećem broju pisao sam izvinjenje, a onda, kao što obično biva u novinama, svi su na incident zaboravili (Svi osim mene)

Kad sam već zaredao sa gologuzim tetama, evo još jedne gologuze anegdote.
Svojevremeno (opet neka 1988-89) radim popodne u redakciji "Orbisa", sam. Svi se razišli a ja još završavam neke poslove i spremam se da i ja idem, kad na vrata upate jedna tada glumica početica i traži glavnog urednika. Ja rekoh da nije tu i da sam ja jedini iz redakcije, a onda mi ona objasni da je ona ta i ta (prepoznao sam je, naravno) i da je donijela sliku da je objavimo u novinama jer joj je to važno za uspjeh u daljem radu i da očekuje uspješnu karijeru. I... dade mi u ruku sliku, a na slici ona GOLOGUZA a za istaknuti dio tijela štipka je jedan naš veoma poznati glumac.
Ja ostadoh bez teksta. Samo sam uspio promrmljati da ću sliku dati uredniku, a kad je ona otišla krstio sam se i lijevom i desnom rukom.
Slika joj nije mnogo pomogla u karijeri jer je ostala osrednja glumičica.

Čudi me da nije postigla veći uspjeh, kad je već imala sve podobnosti .

Ero, anegdote su sjajne!

Kad se vec spominju vesele tete, imam i ja dozivljaja; nije bas strogo enigmatsko, ali nije ni daleko.
Elem, u mojoj gimnaziji je jedan poznati enigmata vodio sekciju. U
pocetku nas je bilo tri clana, medjutim, ubrzo su dvoje odustali i
ostadoh ja sama. Profesor bi cesto donosio gomilu starih enigmatskih
casopisa iz kojih mi je pokazivao primere, razlicite zagonetke itd. Na
naslovnim stranama novina su obicno bile i obnazene gospodjice (izgleda
da su veze zagonetanja i nevaljalih slika neraskidive!). E sad, kako se
sekcija odrzavala u popodnevnim satima, kada u skoli nema nastave, zimi
je tad vec bio mrak, a neretko i restrikcije struje. U skoli smo jedino
bili profesor, domar (mrzovoljan sto mora da dezura posle radnog
vremena), i ja.

Naravno, selo k'o selo, nije puno trebalo da
se pronese glas... Pitala me jedna komsinica, sve kao brizno i izokola,
u stilu: "Sta se to tamo cita nocu u skoli?"

Pošto dobro znam (svi znamo) profesora... na gornju pricu mogu da samo odgovorim osmijehom

Bila napisana još jedna nova anegdota ali u tom trenutku nestade struje pa se sve izbrisalo. Sad me mrzi da ponavljam sve (jer je tekst bio poduži). Kad se malo odljutim i ispsujem elektrodistribuciju probaću ponovo.

Dakle, ipsovao sam elektrodistribuciju, pa mogu (ukratko) da ponovim šta sam već jednom pisao.
Reč je bilo o tome kako radim skoro sve vrste zagonetaka, ali neke volim više a neke manje. Rekoh i da kvadrate sastavljam samo kada mi je to potrebno (zbog koncepcije lista ili zbog prostora). A kvadrate 8x8 nisam nikada ni pokušavao da satavljam. Naprosto me ne zanimaju (ali poštujem sve one koji su se posvetili toj oblasti enigmatske djelatnosti).
A sad anegdota:
Svojevremeno smo Jadran Goloigra i ja zajedničkim radom učestvovali na nekom enigmatskom takmičenju u "Enigmi". Jadran je sastavio kvadrat osmicu a ja sam onda taj kvadrat uklopio u osmosmjerku. Ne sjećam se kakvo je to takmičenje bilo ali, osmosmjerka je objavljena.
Nekoliko godina kasnije Miroslav Lazarević je objavio knjigu o magičnim kvadratima 8x8 i u spisku autora stajalo je moje ime. Kako nikad nisam radio kvadrate osmice, sjetih se one osmosmjerke i Jadranovog kvadrata, provjerim i vidim da je, stvarno, Jadranov kvadrat, greškom, pripisan meni.
Odmah reagujem i:
1. Javio Jadranu šta sam otkrio.
2. Javio sam Miroslavu Lazareviću da ima grešku u knjizi
Onda ( da bi ja bio ja) sam se zainatio i sastavio jedan kvadrat 8x8 (prva riječ LUKOVSKI) kako bih dokazao da i to mogu i da onaj podatak u knjizi (da sam sastavio JEDAN kvadrat) bio tačan.
Sad mi je savjest čista, a kvadrati (7x7 i 8x8) me i dalje ne zanimaju previše.

Za Susrete enigmata Jugosavije koji su održani na Ilidži (da li je to bilo 1986?) enigmatski klub "Ero" iz Mostara se specijalno pripremao. Zbog blizine takmičenja namjeravali smo da idemo u najjačem sastavu. Ozbiljno smo razmatrali svakoga pojedinačno kako bismo napravili idealan sastav za sastavljačka i rješavačka takmičenja. iako smo bili (relatnivno) mladi i neiskusni gajili smo ozbiljne ambicije za visok plasman. I tako smo odabrali "reprezentativce". Bio sam član sastavljačke ekipe, a za rješavanje smo imali eksperte a mene je zapao zadatak da budem član žirija.
Prije početka takmičenja zapazim da je jedan član ekipe malo "pod gasom". Pitam ga da li je sposoban da se takmiči, on kaže da jest, ja mu (kao kapiten) zaprijetim da se ne šali već da gleda da postigne što bolji rezultat jer je u pitanju ekipni plasman. On mi obeća da će sve biti u redu, i ja ne ubacim rezervnog takmičara (i napravim grešku).
Naime, kad su sabrani rezultati EK "Ero" je bio skoro na samom dnu tabele. Još jednom sam pogledao kako je uradio zadatke junak iz današnje priče i zabezeknem se. Sve je solidno uradio, osim jedne BIJELE ukrštenice (TALIJANKE) koju su SVI, bukvalno SVI ostali riješili i dobili 50 bodova. Pitam ga zašto to nije riješio, o onda me on razoruža izjavivši : "Izvini, ja to nisam ni vidio".
Doduše i bilo ju je teško zapaziti jer je zauzimala svega dvije trećine stranice formata A4.
Od tada, morao sam da pooštrim disciplinu. Nismo imali alkotest, ali na najmanju sumnju bilo je "Duni da vidim je l' konjak il' štok!".
I danas, kada jednom godišnje, sretnem mog dragog kolegu, obavezno ga podsjetim na "incident" i još sledeća dva događaja koja će doći iza ove anegdote (jedan simpatičan a jedan za hm.. blagu kritiku)

Nastavak dešavanja sa Susreta na Ilidži.
Mlađi enigmati koji se ne sjećaju druženja enigmata u onoj zajedničkoj državi, a koji se sjećaju šta se sve dešavalo devedesetih, možda i neće povjerovati ovo šta slijedi.
Doduše, to će biti teško i prepričati a da ostane upečatljivo, kao meni koji se događaja (s osmjehom) sjeća i 23-24 godine kasnije.
Dakle, mjesto dešavanja hotel "Bosna" a vrijeme dešavanja noć između subote i nedelje (02-03 sata).
Završene sve aktivnosti, ali poveće društvo se skupilo i ne da da se razilazimo. Ekipa je (iz sadašnje perspektive naučnofantastična) - Hercegovci (najmanje tri nacije), Splićana trojica-četvorica, dvojica Zeničana, jedan iz (tada) Bjelovara a sada sa mora, trojica Beograđana, braća Hasani iz Gnjilana, jedan Zrenjaninac, trojica Zagrepčana od kojih je jedan "malo nakresan" drijemeo za šankom, trojica Sarajlija, Makedonac, Slovenac, Nišlija, i još pokoji putnik namjernik.
Ekipa je bila prilično vesela (ali pijanih je bilo manje od 9 %).
Pomalo smo degustirali moju rakiju (inače ja ne pijem, ali pomažem) i onda poče pjesma...
Nećete vjerovati, ali sjećam se koja je bila prva pjesma
Probno smo svi složno otpjevali "Marjane, Marjane" pod rukovodstvom Splićana, pa kako se u hotelu nisu bunili i nisu nas otjerali, nastavili smo "Bitola, moj roden kraj, Duni vjetre malo sa Neretve, Dunave, Dunave, Sojčice devojčice...".
Pjevalo se složno i veselo. A onda braća Hasani započeše "Roke mandoljine" i , SVI složno pjevaju (iako mnogi ne znaju riječi). Povremeno se uključuje i "uspavana ljepotica" za šankom i junak iz gornje priče koji je bio u onih 9 % pod uticajem alkohola).
Ukratko ljepota jedna. Atmosfera je bila krajnje vesela, a bilo je i inicijativa da se smjeni rukuvodstvo Enigmatskog saveza Jugoslavije jer nas nagoni da se na ovim susretima takmičimo, umjesto da se družimo i pjevamo.
Šta je bilo u nedelju, saznaćete ako kupite sledeći broj "Nevena" (Za one koji ne znaju, ovo je rečenica kojom se završavala svaka epizoda nekada veoma popularne dječije serije "Neven")