Anagramske impresije

Nedavno su me oduševila tri povezana anagrama Krešimira Majetića, na istu postavku, tri koja sam osobno vidio. Ukoliko netko zna za još koji, molim da me "prosvijetli" i pošalje ga u ovaj forum.
Počelo je solidno 26.2.2009. u "Feniksu" 371:
Ćaća roker... OBRENU GASI CAJKE!
Slijedio je još jači 18.4.2009. u "Kvizorami" 889:
Uzrok (dubokog) jaza: - SINE, GEJ BRUKA OCA!
Kulminacija je, po mome, na 1. kolu 8. Međunarodnog prvenstva Srbije 2009. gdje je u kategoriji "Crven ban" osvojio 4. mjesto s anagramom:
JOGUNAC SERE BAKI!
Postavka je, naravno, "sukob generacija". Temeljito i lijepo!

Između brda anagrama Anatolija Karpova, prilično me oduševio jedan koji pomalo odudara od ostalih, jedan kojeg sam predstavio i šahistima u klubu, kako jačim tako i cugerašima, drugokategornicima, hobistima koji igraju sve vrste šaha pa i kavanski, bez sata, bitno da je atmosfera na mjestu. Dakle, anagram koji je naišao na odličan prijem jest anagram Milana Milina, objavljen u "Novosti Enigma" broj 1949 iz studenog 1994. godine, koji glasi:
KLOPAJ OVO NA A-TRI! (-O)
Isti je autor imao i drugih radova na temu Karpova:
KROJI PLAN RATOVA (-R), "Enigma" br. 1906, veljača, 1993.
PATROLA VOJNIKA, "Kviz Braničevo" br. 39, svibanj 2002.
No prvi je najviše u klupskom duhu! Nažalost, proširen je slovom O, ali dobar, dobar!

Šteta, još nikoga nisam dovoljno impresionirao niti isprovocirao da ubilježi kakav komentar!

Istorija u anagramima



JEDI LUKA, RE^E CAR





Davno nekada, u Vavilonu, `ivela je kraljica koja je zaposlila hiljade radnika da joj prave vise}e vrtove. Vrtovi su progla{eni za jedno od svetskih ~uda, a njena deca su govorila:

– MAMI SE RADI!

Stari Grci su u~estvovali u Trojanskom ratu. Me|u njima je bio i kralj Itake, koji je bio poznat po lukavosti, pa je imao i DOSIJE u policiji. Posle rata, godinama je plovio po moru vra}aju}i se ku}i. Zastao je na ostrvu Ogigija i tamo dugo `iveo s jednom lepom nimfom. Kad ju je ostavio, ona je bila kao POKISLA. Za to vreme, njegovu `enu na Itaki opsedali su prosci, koji su jeli i pili na njen ra~un. Ona je znala da }e se njen mu` vratiti, pa je proscima donosila POLA PENE u svakoj ~a{i piva. Uz nju je bio i njen sin, kome se ona obra}ala sa "HAMLETE!", jer je slutila da }e jednog dana, u Danskoj, postojati kraljevi} tog imena.

U Gr~koj su `iveli mnogi ~uveni filozofi, me|u kojima RASTKO, kao i onaj koji je otkrio veliku istinu da TELO STARI. Za najve}eg gr~kog nau~nika govorilo se da MERI DAH, a on je zapravo merio te`inu tela u te~nosti.

U klancu Termopili, spartanski vojskovo|a sa trista vojnika IDEALNO se borio protiv Persijanaca i uspeo da ih zaustavi, mada je pri tom poginuo. Persijance je kona~no pobedio jedan RADNIK VESELA LIKA koji je osnovao veliko carstvo i s vojskom prodro sve do Indije.

Rimljani su najpre imali kraljevinu, ali im se kraljevi nisu ba{ proslavili. Za jednog od njih narod je s podsmehom govorio da su ga na presto POPELI MAJMUNI. Kraljevstvo je palo kada je sin poslednjeg kralja silovao otmenu damu, po mestu stanovanja nazvanu KRAJ ULICE.

Do{la je zatim rimska republika, pa carstvo. U poslednjim godinama republike, u Egiptu je vladala jedna kraljica u koju su bili zaljubljeni i Cezar i Marko Antonije, pa je ona u svako rimsko pozori{te mogla da u|e sa POLA KARTE.

Rimski carevi su se naro~ito istakli u ve{tini jedenja. Jedan od prvih, po~etkom prvog veka na{e ere, govorio je svakom gostu: JEDI LUKA! Krajem drugog veka, car poznat i kao filozof naru~ivao je kola~e i vo}e za svoje goste, dodaju}i uvek: ALI JA – EUROKREM! Onaj {to je sagradio veliki dvorac u Splitu imao je obi~aj da ka`e kuvaru: DAJ I NOKLICE!

U petom veku na{e ere Italiju je osvojio kralj Isto~nih Gota. Rimljani su se nadali da }e da ODE HITRO, ali on je ostao, i to je bio kraj Rimskog carstva.

U mestu Akvino, u ju`noj Italiji, 1225. godine rodio se jedan katoli~ki mislilac i filozof, kasnije progla{en za sveca. Po{to je primetio da njegov otac u pripitom stanju izgovara bogohulne psovke, naredio je da mu ne daju `estoka pi}a. Otada je u porodici va`ila parola: SVAKOM VISKI, TATI NE!

U XIV i XV veku, Francuzi i Englezi vodili su Stogodi{nji rat. Kada se ~inilo da }e pobeda pripasti Englezima, pojavila se ONA NEKA VRLO JAKA mlada seljanka, stala na ~elo francuske vojske, i Englezi su proterani iz Francuske.

Po~etkom {esnaestog veka, dr`avni sekretar Firentinske republike napisao je knjigu "Vladalac", zbog koje ga u Italiji i danas smatraju za velikog ~oveka. Ipak, budu}i da u svojoj knjizi nije vodio nimalo ra~una o moralu, mnogi i danas s prezirom ka`u: ON VELIKI? JAKO MALI!

U drugoj polovini XVI veka Engleskom je vladala kraljica koja je imala mno{tvo udvara~a. Svakome od njih, prilikom prvog susreta, davala je spisak obaveza i zabrana s re~ima: – PRAVILA ZA TEBE! Naravno, udvara~i bi se prepla{ili, i tako je ona do kraja `ivota ostala poznata pod nadimkom "Devi~anska kraljica".

Ukoliko ste pogodili sva imena koja su u ovom tekstu anagramirana, mo`ete mirno iza}i na ispit iz istorije starog i srednjeg veka.



(RE[ENjA: Semiramida, Odisej, Kalipso, Penelopa, Telemah, Sokrat, Aristotel, Arhimed, Leonida, Aleksandar Veliki, Numa Pompilije, Lukrecija, Kleopatra, Klaudije, Marko Aurelije, Dioklecijan, Teodorih, sveti Toma Akvinski, Jovanka Orleanka, Nikolo Makijaveli, Elizabeta Prva.)





Ivan Klajn

Gornji tekst objavljen je u Politikinom zabavniku, a autor je poznati jezički stručnjak, autor među enigmatima veoma popularnih rečnika.
Gospodin Klajn mi je poslao još neke tekstove koje ću objelodanjivati čim se pojave u Zabavniku.

Hvala Ero na trudu da reproduciraš cijeli članak, baš je dobar. Morat ću i ja potražiti jednu takvu našu anagramsku priču iz blagdanskog biltena PZR-a sa kraja 2002. godine, doduše dobar dio anagrama je bio klimav, ali je priča bila zgodna, kraća, i vrlo prilagođena šahovskom društvu u kojem smo djelovali.

Film u anagramima



BAL KRAVA U SREMU





U na{em domu kulture poznati stru~njak odr`ao je predavanje pod naslovom "Najve}i filmovi XX veka". Mi smo se samo zgledali, jer za filmove koje je on pominjao nikada u `ivotu nismo ~uli. Tek na kraju nam je otkrio tajnu: sve naslove je, ka`e, navodio u anagramiranom obliku. Sre}om, podelio nam je tekst predavanja, pa sad poku{avamo da otkrijemo pravi naslov svakog filma. Pogledajte i vi, mo`da nam mo`ete pomo}i.

*

Kao prvo, treba da znate da nisu doma}e proizvodnje svi filmovi ~iji naslov tako zvu~i. U filmu "BAL KRAVA U SREMU", recimo, igrali su Glorija Svanson i Vilijam Holden, u filmu "MILE, HODAJ DO SAVE" Merilin Monro i Iv Montan, Marlon Brando je igrao glavnu ulogu u filmu "ONAJ MARKU VODI KONjA", a Mel Gibson se prvi put proslavio filmom "BOSANSKE PLIME".

Ako mislite da je "TAJ PLAMEN U NAMA" neki film o strasnoj ljubavi, varate se: to je nau~nofantasti~na pri~a iz daleke budu}nosti. Film "PANIKA, A CEZAR U RIMU" nije istorijski nego muzi~ki, sa D`inom Kelijem u glavnoj ulozi. Naslov "STARI RU@NI PE^AT" ne deluje ba{ privla~no, ali to je zabavna komedija sa Piterom Selersom u ulozi inspektora. Za film "A DOLAR SE NE BROJI" Piter O'Tul je dobio dosta dolara od ameri~kog producenta.

Iz naslova pojedinih filmova mo`emo dosta saznati o `ivotu njihovih stvaralaca. Ingmar Bergman je `iveo u stanu s tankim zidovima, gde se iz kupatila njegovog kom{ije sve moglo ~uti, I TU[, I CIKA PRANjA, pa je on tako nazvao jedan svoj film. Dolaze}i 1941. godine na snimanje svog najboljeg detektivskog filma, Hamfri Bogart se spremao da po obi~aju ispije viski s ledom, ali kad je video kakva se pi}a nude u studiju, razo~arano je rekao: [TA, MLEKO I SOK? Na snimanje filma sa Vorenom Bitijem, 1961. godine, Natali Vud je dovela svog li~nog kuvara, koji je ta~no znao kakvu kajganu ona voli, pa ~ak I VRSTU JAJA. Na`alost, u kuhinji studija Vorner braders pregoreo je osigura~, pa je kuvar rekao svom pomo}niku: JAVI – STRUJA!

Neki lekari tvrde da je ZDRAVO ZEVATI, ali D`ord` Lukas nije verovao u to, i zato je 1977. godine snimio svoj ~uveni film koji nijednog gledaoca ne}e naterati na zevanje.

Pomenimo i neke filmove koje su snimali Italijani – A ZVANI^NO JADRANSKI LATINI, kako se zvao onaj film iz 1962. u re`iji Pjetra \ermija, s Mar~elom Mastrojanijem u glavnoj ulozi. Na ekranu smo ve} videli nekoliko rok‑opera, ali je samo jedna ROK‑DRAMA – najpoznatiji film Federika Felinija, koji se jo{ pre toga proslavio filmovima "DOKA@I VLAST" i "POMISAO". Na snimanje filma Bernarda Bertolu~ija (1973) Marlon Brando je pozvao i jednu grupu rokera, rekav{i: TO GRUPI NUDI ZAPOSLENjA!

Poneki naslovi imaju dugu preistoriju. Davno nekada, u srednjem veku, jedan razbojnik, da bi umakao svojim neprijateljima, re{io je da se proglasi mrtvim. Prire|en je veliki pogreb, a zapravo je u kov~egu bilo samo kamenje. U na{e vreme jedan arheolog je iskopao taj kov~eg, pa je iznena|eno uzviknuo: I STENE SAHRANjENE! Tu se na{ao Vudi Alen, i otuda naslov njegovog filma iz 1986. godine.

Tako|e u srednjem veku, u jednoj maloj carevini vladar je umro bez naslednika. Sastao se savet plemi}a da izabere novog cara, pa su izabrali najstarijeg izme|u sebe. Kad su ga pokazali narodu, za~uli su se razo~arani poklici: "TO NAMA CAR?" "AMA, OTRCAN!" "Li~i mi NA MATORCA!" Te uzvike je zabele`io jedan hroni~ar, a u na{e vreme pro~itao ih knji`evnik Vilijam Goldman, i po njegovom scenariju nastao je film s Dastinom Hofmanom u glavnoj ulozi.

Godine 1984. jedna novinarka je na snimanju intervjuisala Arnolda [varcenegera, pa se me|u njima poveo ovakav razgovor:

– Gospodine [varceneger, ~ujem da spremate nau~nofantasti~ni film. A {ta je s va{im bodi-bildingom?

– TO TRENIRAM – odgovorio je glumac.

– Vidim da kamioni dovoze razne komplikovane ma{ine za specijalne efekte. Ko }e ih postaviti u studio?

– TRI MONTERA.

– I na kraju, recite mi kako }e biti naslov filma?

– To sam vam ve} rekao – sa osmehom je odgovorio glumac – i to dvaput!





RE[ENjA: Bulevar sumraka, Hajde da se volimo, Na dokovima Njujorka, Pobesneli Maks, Planeta majmuna, Amerikanac u Parizu, Ru`i~asti panter, Lorens od Arabije, Krici i {aputanja, Malte{ki soko, Sjaj u travi (2 puta), Ratovi zvezda, Razvod na italijanski na~in, Amarkord, Sladak `ivot, Osam i po, Poslednji tango u Parizu, Hana i njene sestre, Maratonac (3 puta), Terminator (2 puta).



Ivan Klajn



Ovaj tekst objavljen je u POLITIKINOM ZABAVNIKU u petak 19.06.2009.

Muzikalni anagrami



SAMO TR^I I PEVAJ!



Ove sezone u na{oj operskoj ku}i repertoar }e biti bogatiji nego ikad. Za neke predstave pripreme teku glatko, dok s drugima ima dosta problema. Najbolje nam le`i komi~na opera Gaetana Donicetija, gde ceo ansambl SKLADNO PEVA. Za ulogu grofice u Mocartovoj operi anga`ovali smo novu, mladu peva~icu. Kad smo dirigenta pitali kakva je, on je sa osmehom odgovorio:

– DRAGA I FINO VE@BA!

Te`e ide s drugom Donicetijevom operom, zasnovanom na romanu Voltera Skota. Peva~ica u naslovnoj ulozi uobrazila je da joj glas nije dovoljno prodoran, pa LUDI, URLA: MORAM JA^E!

Planirali smo ~ak tri opere Riharda Vagnera, ali na{a primadona vodi pravi rat sa dirigentom. Za jednu od njih `alila se da ne mo`e da uve`ba svoje arije bez orkestra, na {ta joj je dirigent hladno odvratio: – A KLAVIR? Kad mu je isto rekla za drugu operu, on je rekao: – SAMO TR^I I PEVAJ! Tada je njoj prekipelo, pa je ciknula: – ONDA, TI ZLI, STARI tiranine, sam pevaj sopran!

Igra}e se dva poznata baleta od ^ajkovskog. U jednom nastupa nova balerina, za koju ka`u da je OCU LEPA, VASPITANA. (Svaka }erka je svom ocu lepa, a da li je vaspitana – to }emo tek da vidimo.) Za drugi balet koreograf je tra`io specijalne cipelice, za koje pozori{ni ekonom ka`e da se ne proizvode u na{oj zemlji. Na to je koreograf upitao: – DOBRO, A JE L' UVOZE?

Za ljubitelje francuskog baleta tu je poznati balet Lea Deliba, u kome su svi JAKO LEPI, a ako publika ZA@ELI, igra}emo i balet Adolfa Adama.

Od Vin~enca Belinija pripremamo njegovu najpoznatiju operu, koja je zapravo ROMAN. U operi \uzepa Verdija nastupi}e poznati tenor, koji ve} na samom po~etku peva kako mu TELO GORI od ljubavnih strasti.

Dve kratke opere italijanskih verista izvode se, kao i obi~no, iste ve~eri. Leonkavalova PIJACA zaista se doga|a na pijaci, ta~nije na pija~nom trgu jednog gradi}a u Kalabriji. Naprotiv, VELIKA STARA UKRAJINA Pjetra Maskanjija nema veze sa Ukrajinom, jer se zbiva na Siciliji.

Peva~ica u naslovnoj ulozi jedne od ranih opera \akoma Pu~inija besna je na {minkerku, koja joj je savetovala da stavi MLEKO NA NOS, jer je navodno crven. Pripremamo i poslednju Pu~inijevu operu, TARZAN I PRODUCENT, koja se uprkos naslovu ne doga|a u Holivudu, nego u kineskoj carevini.

Klod Debisi je napisao samo jednu operu, ali je uloga soprana jako te{ka, pa je direktor opere vodio pregovore s raznim peva~icama. Upravo sada iz druge sobe dopire njegov glas dok pri~a o tome: – PISALE MI, NADALE SE... – SEDI, MALA, NE PALI SE... – A NE MISLE DA SI LEPA...

U isto vreme ~ujem dekoratere kako na sceni dovikuju jedan drugom: – E, SADA VUCI LEVO! Znam da postavljaju dekor za ve~era{nju premijeru popularne operete Franca Lehara.

Ako ste ljubitelj opere i baleta, bez sumnje ste pogodili prave naslove svih dela pomenutih u ovom tekstu.



(RE[ENJA: Don Paskvale, Figarova `enidba, Lu~ija od Lamermura, Valkira, Majstori peva~i, Tristan i Izolda, Uspavana lepotica, Labudovo jezero, Kopelija, @izela, Norma, Rigoleto, Pajaci, Kavalerija rustikana, Manon Lesko, Princeza Turandot, Peleas i Melisanda (3 puta), Vesela udovica.)





Ivan Klajn



Tekst u novom PZ (od petka 26.06.2009.)

Meni ovi Klajnovi tekstovi, mada je čovek duhovit, nemaju nikakvu vrednost i tako bih mogao napraviti za dan bar 500 anagrama koji nemaju veze sa rešenjem. Zašto ti Ero, kad si već saradnik PZ i imaš vremena da nam prenosiš Klajnov članak, ne napraviš tekst koji će na pravi način afirmisati enigmatiku, u kome ćeš recimo spomenuti Prvenstvo Srbije za anagramiste i Memorijal Veselina Patrnogića, naša dva takmičenja u kojima se mogu oprobati svi ljubitelji enigmatike?

Narodna je mudrost: "Veži konja gdje ti gazda kaže!"

Baš sam jučer razmišljao o razlici između Kavalerije Rustikane u anagramu na ZEZ-u i zabavnom tekstu iz Politikinog zabavnika. Pričice su zanimljive, ali svakako nisu usporedive sa vrsnim anagramima koji govore sami za sebe i skoro im ne treba nikakvo dodatno objašnjenje. Priču gledamo u cjelini a vrhunski anagrami zaokružuju cjelinu sami po sebi.

Quizmaster je napisao/la:

Meni ovi Klajnovi tekstovi, mada je čovek duhovit, nemaju nikakvu vrednost i tako bih mogao napraviti za dan bar 500 anagrama koji nemaju veze sa rešenjem. Zašto ti Ero, kad si već saradnik PZ i imaš vremena da nam prenosiš Klajnov članak, ne napraviš tekst koji će na pravi način afirmisati enigmatiku, u kome ćeš recimo spomenuti Prvenstvo Srbije za anagramiste i Memorijal Veselina Patrnogića, naša dva takmičenja u kojima se mogu oprobati svi ljubitelji enigmatike?

Ne slažem se! Po mom mišljenju (i ne samo po mom) priče su DOBRO napravljene. Možda bi neupućeni čitalac mogao pomisliti da je Politikin zabavnik enigmatski list. NIJE!
Zato ovi tekstovi zavređuju pažnju iz najmanje dva razloga: 1. PIŠE IH IVAN KLAJN, Dakle, g. Klajn se interesuje za anagrame. 2. DOBRA SU REKLAMA ZA ENIGMATSKI RAD.

Slažem se sjelomično s Quizmasterom i djelomično s Erom, zato 3 puta hura za Klajnove priče u PZ-u, a 5 puta hura za vrhunske anagrame koji su poezija i bez dodatnih priča.
Hm, možda se ponavljam?

Ok, da pojasnim malo...

Nije sporno da je autor tih priča maštovit i niko ne dovodi u pitanje njegovo znanje iz opšte kulture. Priče su zabavne i s te strane ispunjavaju uslov da se pojave u listu koji se zove "Zabavnik". Međutim, za enigmatiku takvi anagrami nemaju baš nikakvu vrednost.

To što "Zabavnik" nije enigmatski list nije mu nimalo smetalo da objavljuje u više navrata članke o pangramu, prema tome, trebalo bi na isti način pristupiti i anagramu. Ovako, na način koji to radi Klajn (koji je enigmatski amater) ne može se videti u čemu je suština i lepota te zagonetke. Konstatujem da je to šteta, jer pravim pristupom i lepim primerima mnogi čitaoci mogli bi biti zainteresovani i uključiti se u svet enigmatike, ne samo kao rešavači nego i kao sastavljači.

Zgodan anagram u Super Feniksu - ljetnom, autora Slavka Bovana.
Iako sam ja za "jatake" našeg Jadrana.

Dejan je napisao/la:

Zgodan anagram u Super Feniksu - ljetnom, autora Slavka Bovana.
Iako sam ja za "jatake" našeg Jadrana.

I Antonija je za pohvalu

Da, da, hvala, nju smo već jako puno premetali jer je jednostavno stvorena za to, naročito dok se nije udala, a sada kad se udala omogućena nam je nova tema: Antonija Stupar Jurkin.

U međuvremenu su u Politikinom Zabavniku objavljena još dva teksta Ivana Klajna s anagramima. Dakle, do sada ima pet nastavaka ova serija.

Žali bože utrošenog prostora u novinama.

Moraću da popričam sa urednikom (kad to već neće Ero) da uradimo neku pravu prezentaciju anagrama.

Quizmaster je napisao/la:

Žali bože utrošenog prostora u novinama.

Moraću da popričam sa urednikom (kad to već neće Ero) da uradimo neku pravu prezentaciju anagrama.

Ja bih popricao s urednikom da se ne slazem s njegovom odlukom da tekstove treba stampati. Naime, meni se tekstovi g. Klajna dopadaju. O ukusima ne vrijedi raspravljati. Koliko znam, "Zabavnik" je otvoren za saradnju svake vrste, pa ko ima interesantan tekst moze ga poslati.
PS. U novom broju zabavnika je tekst o takmicenju kvizovkasa (ono svjetsko prvenstvo)

Na kojem se jeziku i pismu odvija svjetsko kvizovkaško prvenstvo?

Dejan je napisao/la:

Na kojem se jeziku i pismu odvija svjetsko kvizovkaško prvenstvo?

Svako na svome. Ima negdje na Enigma Cafe tekst o tome. U Zabavniku pise da je ucestvovalo 973 kvizasa iz 25 zemalja. 240 pitanja iz osam oblasti...

A-ha, znači kvizaši, ne kvizovkaši. Vidim da kod vas ipak postoji neka promocija zagonetaštva, natjecanja u znanju, odnosno "viteštva uzaludnog znanja" kako je znao reći Lazo Goluža. Čak i Slagalica je ipak zadržala onaj štih starih dobrih kvizova s ovih prostora. Kod nas se ipak vrte naeki novi kvizovi potrošačkog svijeta zapadno od raja. Uglavnom je bitno samo kolika se lova vrti u kvizovima, tu i tamo se čuje o nekom ekscesu, ali prave promocije znanja baš nnisam viđao. Osim kada se Mirko Miočić redovito javljao za đokera "Zovi prijatelja" u Milijunašu. Nešto i Pauletića, u priči sa novom Kviskotekom - koja je ipak uništena od strane Nove TV, zvučna je bila Pauletićeva donacija ogromnog iznosa nagrade u humanitarne svrhe, ali se na kraju stvar ispolitizirala pričama oko Pauletićeva (ne)pisanja u žutoj štampi na početku rata '91.
Ponukan svime navedenim te vašom idejom o izdavanju knjige na temu kvizova, mislim da bi trebalo i ovdje u forumu otvoriti posebnu temu o događanjima na kvizovima i oko kvizova.

Kvizasi!!!!
Brza mi je tastatura od pameti
Na takmicenju pobjedio Englez Kevin Essman s 177 bodova, a najbolje plasirani takmicar iz Srbije Omer Ekic na 158. mjestu sa 94 boda.

Jedva čekam onaj tvoj najavljeni članak o Slagalici.
Meni su draži kvizovi koji uključuju i sposobnosti, ne samo suhoparno memoriranje, vjerojatno zato što ni osobno s memoriranjem baš nisam u najboljim odnosima .

EVO TEKSTA IZ POLITIKINOG ZABAVNIKA. UZ TEKST IDE I FOTOGRAFIJA NA KOJOJ SU PETORICA KOJE POZNAJEM!!!! CENTRALNO MJESTO NA FOTOGRAFIJI ZAUZIMA NAJVEĆI SRPSKI ENIGMATA ( DOBRO JE POZNATO KO JE NAJVEĆI SRPSKI ENIGMATA - VELIBOR MARJANOVIĆ)

Šesto po redu svetsko kviz prvenstvo održano je 6. juna na 45 lokacija u 25 zemalja širom sveta, uključujući i Srbiju, čiji su se predstavnici prvi put učestvovali u ovom prestižnom takmičenju. Kvizaši su istovremeno rešavali pisani test sa ukupno 240 pitanja, svrstanih u ovih osam oblasti: kultura, životni stil, mediji, svet, zabava, istorija, nauka i sport. Svaki tačan odgovor vredo je jedan bod, s tim što nikome nije računat najslabiji rezultat iz jedne oblasti. Takmičari su za odgovore na sva pitanja, podeljena u dve grupe od po 120, na raspolaganju imali ukupno 120 minuta, sa kraćom pauzom između te dve serije zadataka. Na kraju je, sa ukupno 177 osvojenih bodova, prvo mesto na svetu osvojio Englez Kevin Ešman, kome je to bio ukupno četvrti trijumf. Drugi je bio Belgijanac Roni Svigers, sa 174 boda, a treći, prošlogodišnji šampion, Mark Bitvej iz Engleske koji je sakupio 165 bodova. Naši kvizaši (njih ukupno 21) učestvovali su na ovom takmičenju najviše zahvaljujući svojim kolegama, Todoru Milaku, iz Novog Sada, i Goranu Seviću iz Zemuna. Milak je uspostavio kontakt sa organizatorima svetskog prvenstva i, sa engleskog, preveo i odštampao sva pitanja, a Sević je obezbedio održavanje takmičenje, u prostorijama zemunske osnovne škole «Majka Jugovića», i kompjuterski obradio rezultate. A oni, s obzirom da je reč o prvom učešću naših takmičara, nisu bili loši. Uostalom, evo kako izgledaju rezultati 10 prvoplasiranih takmičara iz Srbije i (u zagradi) njihov plasman na svetskoj rang-listi, u koju su se ove godine uvrstila ukupno 973 kvizaša: 1. (158) Omer Ekić 94 boda; 2. (210) Željko Grošeta 86; 3. (271) Nenad Jovanović 77; 4. (288) Slobodan Cvetković 76; 5. (322) Jova Radovanović 73; 6. (328) Igor Repić 72; 7. (342) Aco Brajković 71; 8. (347) Aleksandar Vesić 70; 9. (353) Miloš Petronijević 69; 10. (354) Zoran Vraneš 69. U ekipnoj konkurenciji, gde je za konačni plasman računat zbir rezultata tri najbolja takmičara, pobedila je Engleska sa 508 bodova. Drugoplasirana Belgija je imala 486, a ekipa SAD, na trećem mestu, 421 bod. Srbija je, sa 257 bodova, zauzela 15. mesto, a među evropskim zemljama je bila 10. (iza nas su ostale Švajcarska - 235, Rusija – 219, Letonija – 214 i Litvanija – 175 bodova).

Baš me zanima jesu li () i kako prevaziđene kulturalne razlike između sudionika ovog natjecanja...